Zokijeva regata posvećena je Zoranu Radosavljeviću, pilotu-lovcu elitne 127. eskadrile jugoslovenskog vazduhoplovstva, koji je poginuo 26. marta 1999. godine u vazdušnoj borbi, braneći otadžbinu.
Igor Salinger/MC Odbrana
Zoran je bio pasionirani jedriličar i osnivač beogradskog JK Polaris, (koji na žalost više ne postoji). Osnove jedrenja, kojim se bavio nekoliko godina, naučio je u JK Lamar, kod kapetana Lazara Jovanovića. Bio je veoma aktivan i imao velike planove, maštao je o tome da organizuje regatu na kojoj će okupiti sve jedriličare iz regiona, da unapredi jedrenje u Srbiji i približi ga mestu koje taj sport ima u svetu. Na žalost, život ga je pretekao.
Prva memorijalna Zokijeva regata održana je u septembru 1999. godine u Crnoj Gori, a organizovali su je JK Polaris, JK Lamar i časopis “Nautičar” iz Beograda, čiji je Zoran bio saradnik. Jedrilo se jedan dan, od Herceg Novog do Bigove. Već naredne godine takmičenje je produženo na dva dana, maršruta se menjala, ali je Bigova, malo ribarsko mesto narednih jedanaest godina bilo tradicionalni cilj ove manifestacije.
Radi lakšeg funkcionisanja, tri-četiri godine kasnije registrovano je sportsko udruženje “Regata Zoran Radosavljević”, koje je objedinilo dotadašnje napore Zoranovih prijatelja i kolega u vezi sa održavanjem regate. Iako su organizatori formalno dolazili iz Beograda, tokom tih jedanaest godina koliko je regata održavana u Crnoj Gori, tamošnji klubovi (JK Lahor iz Kotora, JK Jugole Grakalić iz Herceg Novog, JK Jovo Dabović iz Baošića, JK Delfin iz Tivta i dr.) su im pružali toliku pomoć i podršku da ih nazivaju koorganizatorima. Osim njih, važno je pomenuti porodicu Nikole i Nade Lazarević iz Bigove koji su u svom “Grispolisu” organizovali nezaboravna druženja, porodicu gospodina Mira Franovića i njihovih prijatelja i mnoge druge zbog kojih je organizovanje regate “na daljinu” bilo kao igra.
Igor Salinger/MC Odbrana
Tih godina takmičari Zokijeve regate bili su jedriličari iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Rusije, a regata je okupljala i preko 40 krstaša, što je za naše jedrenje bio fenomenalan uspeh. Pored mikro klase, klase krstaš, laseraša, na regati su jedrili i hobie cat katamarani, a poslednje dve godine i klasa optimist. Regata u Crnoj Gori održavala se do 2009. godine.
Promene društvenih okolnosti neminovno su uticale da organizatori Zokijeve regate počnu da razmišljaju o premeštanju takmičenja u Srbiju, što nije bila laka odluka, jer je trebalo početi maltene od početka, prilagoditi se jedrenju na reci, tražiti nove prijatelje regate, novu logistiku i sve ono što ide uz to.
Ipak, uz pomoć dugogodišnjih takmičara, članova beogradskih klubova JK Aligator, JK Gemaks, JK Zemun i AJK Beograd, te uz podršku Jedriličarskog saveza Srbije, u maju 2008. godine je po prvi put Zokijeva regata održana u Beogradu i to za klasu optimist na Savskom jezeru, a klase mikro i krstaš jedrile su u akvatorijumu kod JK Zemun.Te i naredne godine jedrilo se i u Crnoj Gori, a od 2010. godine, odnosno od 12-te regate takmičenje se organizuje samo u Beogradu.
Strahovi organizatora da možda neće imati podršku koju su imali prvih godina pokazali su se neosnovanima, jer su članovi ne samo klubova koji su do tada bili suorganizatori (JK Zemun, AJK Beograd, NK Palilula), već i svih ostalih, svojim učestvovanjem na takmičenju svom snagom podržali regatu, ali i pokazali spremnost da priskoče u pomoć i oko same organizacije.
Neophodno je naglasiti da im, budući da je Zoran bio i poginuo kao vojni pilot, svih proteklih godina pomoć pruža Ministarstvo odbrane Srbije i Vojska Srbije, pa je prisustvo vojnog broda kao sudijskog, te nadletanje regate helikopterom, svojevrsni zaštitni znak manifestacije.
Igor Salinger/MC Odbrana
Godinama unazad Zokijeva regata se održava poslednjeg vikenda maja, a optimistima, mikraćima i krstašima priključili su se i laseraši. Na žalost, prošle, 2020. godine, zbog situacije izazvane pandemijom, odnosno epidemioloških uslova, regata je morala da bude otkazana. Ipak ove godine tradicija se nastavlja te će se regata održati u periodu od 29. do 30. maja u Beogradu i to istovremeno na dva regatna polja - za klasu optimist na Savskom jezeru, a sve ostale klase u akvatorijumu Velikog ratnog ostrva.Organizatori ističu da dele sudbinu svih zaljubljenika u jedrenje u Srbiji, što znači manjak finansija i nedovoljnu zastupljenost u medijima. Voleli bi da povećaju broj takmičara, što se naročito odnosi na one van Beograda kao i one iz inostranstva.