Počeci sportskog i rekreativnog jedrenja u Beogradu

Savom i Dunavom se od davnina jedrilo. To su uglavnom bili trgovački i vojni brodovi, pa je jedan od njih i deo grba grada Beograda. Međutim, rekreativno jedrenje je počelo znatno kasnije, tek tridesetih godina XX veka. Sa ekonomskim usponom Srbije i Beograda nakon Prvog svetskog rata pojavile su se i prve sportske i rekreativne jedrilice. Prema pisanju tadašnjih novina Vreme*, prvi jedriličar je bio inženjer Edo Bradna. Njegov brod Natedo je bio među prvim pravim jedrilicama na Savi, i prema rečima njegovog vlasnika uspeo je da dostigne brzinu od 16km/h.



Kako piše Vreme, uskoro su se pojavili i drugi brodovi. U leto 1933. godine ih je bilo tridesetak. Dečko, Gusar, Tigar P i Labud su bile najpoznatije jedrilice na beorgadskim rekama. Samim tim nastali su i prvi klubovi i prve regate. Prema pisanju Vremena, prvi jedriličarski klub u Beogradu je osnovan na Čukarici u leto 1934. godine od strane ruskih akademika. Tada su se jedriličarski klubovi zvali jaht klubovi a jedrilice su najčešće pravili sami članovi. Među ruskim jedriličarima se izdvajao Oleg Bagenski.




Što se tiče takmičenja, prve regata bodovana za državno prvenstvo je održana 24. oktobra 1937. godine kod Ade Ciganlije. Učestvovalo je pet jedrilica („trkačke jezerske jole“), sve iz Beogradskog jahting kluba. Živopisnu reportažu sa ove regate daje Vreme i možete je pronaći u nastavku članka.


*Digitalne verzije novina Vreme od 1924. do 1942. mogu se naći na sajtu Univerzitetske biblioteke: http://ubsm.bg.ac.rs/latinica/zbirka/novina/vreme-1924-1941

Related Posts

See All