Micro Class je najmanji predstavnik krstaša. Klasa je razvijena u Francuskoj 1977. godine uz podršku časopisa “Bateaux” sa vizijom da se okuplja jednom godišnje na Micro Cup regati. Ideja o maloj jedrilici sportskih performansi, na kojoj je moguć boravak od nekoliko dana i koju je lako transportovati kopnom, zaživela je širom Francuske. Bénéteau sa modelom First 18, Jeanneau sa modelom Microsail kao i nekoliko manjih proizvođača zadovoljili su potrebe francuskog tržišta i "Micro svet" je nastao. Neke od tih jedrilica dan danas plove i takmiče se na rekama, jezerima i morima.
Nakon ekspanzije u Francuskoj, britanski proto model "Speculation" izaziva interesovanje za ovu vrstu jedrilica širom Evrope. Ulaskom poljskih i ruskih ekipa na scenu stupaju i njihovi proizvođaći sa bogatim iskustvom iz segmenta brodogradnje manjih jedrilica. Tako se rađaju čuveni modeli proto divizije kao što su Kankan, Shanta, Windjammer, Opus, Hot Boat i l’Arte, nakon čega se poredak na podijumu znatno menja.
Klasa je 1999. godine prepoznata od strane ISAF asocijacije (današnji World Sailing) a Micro Cup regata je dobila status svetskog prvenstva. Danas je klasa zastupljena u petnaestak zemalja Evrope kao i u pojedinim zemljama sa duge strane Atlantika kao što su Argentina, Brazil i Kanada.
Micro klasa je strogim pravilima podeljena u tri takmičarske divizije, Proto, Racer i Cruiser. Sve tri divizije dele određene zajedničke karakteristike kao na primer dužina preko svega (5,5m), širina (2,45m), površina jedara i broj članova posade (2 do 3). Razlike između divizija su u dužini jarbola, minimalnoj težini, stepenu stabiliteta i dozvoljenoj upotrebi određenih materijala. S obzirom da nije u pitanju "one-design" klasa, takmičenje je delimično i konstruktorskog tipa nalik nekim takmičenjima u drugim trkačkim sportovima pa postoje razlike u performansama jedrilica i unutar divizija. Neke se bolje ponašaju po slabom i srednjem vetru dok neke podnose bolje jači vetar ili talase. Svakako, jedrilice modernijeg dizajna i novijeg datuma proizvodnje prikazuju primetno poboljšanje u performansama ali je za jedrenje na njima potreba i znatno bolja fizička sprema i veština.
U našoj zemlji postoji prilično velika flota Micro klase. Nastala je osamdesetih godina zahvaljujući Banetu Banovcu na čiju je inicijativu kompanija "Brodotehnika" započela proizvodnju ovih jedrilica. Inspirisana "Micropomo" jedrilicom iz Italije, kompanija je proivela veliki broj trupova među kojima su neki i dan danas na vodi. Neretko zasluge za njihovu dugovečnost pripadaju Dejanu Vasilijeviću Marsovcu. Pored toga što je u pitanju odličan jedriličar on je i vrhunski majstor upravo za ove vrste jedrilica. Kroz vreme je upoznao svaki detalj vremešnih Brodotehnika a u svojoj radionici, raznim tehnikama, uspeva i onim najzapuštenijim primercima da povrati funkciju i sjaj.
Pored "Brodotehnike" koja je poslednje primerke proizvela početkom devedesetih godina, Srbija trenutno ima aktivnog proizvođača Micro jedrilica. U pitanju je "Pajnik Yachts" iz Banovaca. Vojislav Pajnik, pasionirani jedriličar i očigledno sposoban preduzetnik, preuzeo je na sebe ulogu brodograditelja nakon što je Srbija ostala bez proizvodnje ove vrste plovila. Uprkos tome što su njegovi modeli bazirani na koritu Brodotehnike odnosno Micropomo-a, unapređenja po pitanju performansi, funkcionalnosti, komfora i estetike su očigledna. Danas kompanija Pajnik Yachts broji preko sedamdeset proizvedenih jedrilica klase Micro.
Još jedan projekat na Micro planu postoji u našoj zemlji a krije se iza imena Rebel 18. Dva srebra na svetskim prvenstvima i veliki broj osvojenih titula na domaćim regatama na jedrilici "Flyer" poljskog proizvođača "Windyacht", naveo je Gorana Stevanovića i Nikolu Marjanovića da dizajniraju jedrilicu superiorniju od upravo one na kojoj su ostvarili pomenute uspehe. U saradnji sa dizajnerom Andrejom Justinom iz slovenije iza koga stoje projekti jedrilica kao što su Maxi Jena, RC44, Code10 i JustinTen, napravljen je projekat ove "trkalice" po kome su dva primerka ovog modela proizvedena. Rezultati na domaćim takmičenjima nisu izostali a na redu su unapređenja koja će ovu jedrilicu dovesti do vrha podijuma svetskog prvenstva.
Popularni "Mikrotoneri" ili "Mikraći" brojali su i preko 25 posada na takmičenjima u Beogradu, Smederevu i Golupcu. Trenutno manje regate u Beogradu okupljaju petnaestak posada dok na državno prvenstvo ode nešto manje timova. Ipak, u rekreativnom smislu ova klasa je u poslednjih deset godina ekspandirala jer veliki broj novih jedriličara smatra da je ova vrsta jedrilica baš po njihovoj meri. Ideja francuskih tvoraca poklapa se sa afinitetima naših jedriličara i akvatorijumom koji nam je na raspolaganju. Na svetskom prvenstvu za Micro klasu možete očekivati između 25 i 75 posada u sve tri divizije, dosta modernih brzih Micro jedrilica i puno vrhunskih jedriličara. Takođe, svaka zemlja koja je aktivna u ovoj klasi organizuje Euro Micro Cup regate koje se boduju za ukupni plasman na kraju sezone. Na tim takmičenjima ćete često sresti ekipe sa svetskog prvenstva i steći vredno iskustvo. Jedno od najatraktivnijih takmičenja iz Euro Micro Cup kalendara je u Italiji koje se često odvija na regatnom polju u Veneciji.
Klasa je otvorena kako za vrhunske jedriličare tako i za rekreativce i novajlije u svetu rekreativnog, sportskog i regatnog jedrenja. Predstavlja odličnu odskočnu dasku za nastavak bavljenja jedrenjem zbog čega je klubovi u našoj zemlji najčešće kosriste kao školski brod. Pruža vam mogućnost produženog boravka te ne spada u grupu "daysailer-a" već je pravi Micro krstaš kojim se možete upustiti u avanturu Savom, Dunavom, evropskim jezerima ili morskim priobaljem.
