Košava - Jedriličarska poslastica sa Balkana

Neko ko se ne bavi jedrenjem vetar primećuje obično kada jako duva, kada mu u letnjim danima godi a u zimskim uteruje hladnoću u kosti i kvari frizuru. Srbija u okviru svog klimatskog kapaciteta pored velikog broja sunčanih dana, solidnih resursa pijaće vode ima i nekoliko karakterističnih vetrova.


photo: Mark Koning - Unsplash


Sa severa i severozapada dolaze nam gornjak koji je dobio ime po manastiru Gornjak i istoimenoj klisuri, moravac koji prelaskom Grdeličke klisure dobija ime vardarac i svoj put završava u Solunskom zalivu i naravno severac koga ne treba posebno predstavljati. Da ne zaboravimo i endemsku vrstu iz Užica, vetar kremanac, poreklom iz varošice Kremne koji dolinom reke Đetinje izlazi na drugi kraj grada i uspostavlja prirodnu cirkulaciju spasonosnu za stanovnike ove na žalost veoma zagađene kotline.


Neretko će se greškom bilo koji jak vetar nazvati košavom. Daleko najpoznatiji vetar ovih prostora dolazi nam sa istoka i jugoistoka, jakog intenziteta sa udarima olujne i orkanske jačine. Košava dominira u južnom Banatu, Podunavlju i Pomoravlju što znači da ne zaobilazi ni našu prestonicu gde je i dobila ime. Košava je reč turskog porekla. Prema saznanjima naših istoričara datira iz 1521. godine kada je Sulejman osvojio Beograd nakon teške avgustovske bitke. Sulejman je seo na breg „fićir bajir“ na Kalemegdanu kod današnjeg „Pobednika“ i uživajući u osveženju jugoistočnog vetra rekao „hoš hava“ što znači prijatno vreme. Naše ime za ovaj vetar je ustoka ali se ipak turcizam zadržao u našem narodu kao popularniji naziv.


Košava je najjača na Dunavu kod Golupca, Velikog Gradišta i Rama ali u i južnom Banatu i Deliblatskoj peščari. Ume biti izuzetno jaka i u Beogradu kod Pančevačkog mosta, na Dorćolu i u Zemunu. Po Srbiji se rasprostire od Dimitrovgrada, Niša, Kruševca, Kraljeva, u Pomoravlju i Šumadiji pa sve do Kolubare, Mačve, Srema i Bačke gde je ipak nešto slabija. Njeno dejstvo se oseća sve do Vinkovaca i Osjeka u Republici Hrvatskoj.


Košava se najčešće javlja tokom jeseni, zime i proleća, dok je znatno ređa leti.

Za nju je zanimljivo da retko kada donosi padavine. Padavine mogu slediti tek kada košava prestane da duva. Još jedna karakteristika ovog vetra je da duva na udare usled toga što se hladne vazdušne mase košavskog vetra teško prebacuju preko planinskih masiva i zato najvećim delom struje kroz rečne doline, planinske klance i klisure.


Razlikujemo dve vrste košave, toplu i hladnu.

Topla košava nastaje u situacijama kada se istočno od nas nalazi anticiklon, dok je u Sredozemlju ciklon. Razlika u pritisku rađa ovaj vetar koji donosi i do desetak stepeni toplije vreme.

Hladna košava nastaje kada hladan vazduh sa severoistoka krene ka Balkanu. Tada košava donosi hladnije vreme za pet do deset stepeni. Ovaj scenario se najčešće javlja u oktobru i martu mesecu.


Srednja brzina košave je od 10 do 20 čvorova dok najjači udari mogu biti i preko 60 čvorova. Maksimalna brzina košave u Beogradu je izmerena u noći između 16. i 17. oktobra 1976. godine. Čitavih 70 čvorova je izmereno na metereološkoj stanici Zeleno Brdo kada je u Vršcu duvalo i do 6 čvorova jače. Košava je poznata i po živom pesku koji i dan danas neretko nosi južnom Banatu, oko Golupca i Velikog Gradišta. Jaka košava je 1896. godine između 25. i 26. februara nosila velike količine peska iz Deliblatske peščare i zasula celu okolinu. Železnička pruga između Vršca i Kovina bila je zatrpana slojem peska visokim čak 3 metra a u okolini Kragujevca je izbacila iz koloseka putnički voz.


Košava prema verovanjima duva neparan broj dana. Metereolozi bi rekli da obično traje od 2 do 5 dana, ali je često trajala i znatno duže kao na primer jeseni 1951. godine kada je duvala 27 dana ili jeseni 1953. godine kada je duvala rekordnih 31 dan.


Među našim jedriličarima svakako je omiljena pogotovo onima kojima "leži" jači vetar. Uprkos tome što jedrenje po košavi podrazumeva puno fizičkog napora, ovaj vetar pruža taj prelepi osećaj glisiranja kada jedrilica jednostavno poleti preko vode, postigne neverovatnu brzinu i pruži maksimalan užitak. Organizatori takmičenja je obožavaju jer im sigurno omogućava maksimalan broj trka tokom regatnog vikenda i korektne uslove za trkanje. Zasigurno se "windsurferi" i "kiteboarderi" najviše raduju s obzirom da je za te aktivnosti neophodan jak vetar. Lokalni spotovi kod Velikog Gradišta, Banatske Palanke i Zrenjanina tih dana pucaju od radosti i adrenalina, obojeni šarenim daskama, zmajevima i jedrima.


Ova jesen nam za sada nije donela košave koliko smo priželjkivali. Kako smo se našli u sredini anticiklona imali smo prilike da uživamo u stabilnom, suvom i natprosečno toplom vremenu za ovo doba godine ali nažalost bez vetra. Nadamo se da ćemo tokom poslednjih nedelja jeseni imati prilike da uživamo u ovoj jedriličarskoj poslastici sa Balkana pre nego što jedrilice spremimo za zimski san.

Related Posts

See All