Interview - Nikola Banjac

Posvetiti se takmičarskom jedrenju od malih nogu pored mnogih prednosti zahteva i izvesna odricanja. Pored toga što je to jedan sjajan sport koji se odvija u zdravom okružeju, koji vas povezuje sa prirodom ali i najrazličitijim ljudima, ipak zahteva puno odsustva od kuće, vrednog treniranja na kondicionom planu kao i jedrenja u uslovima koje bi rekreativci sigurno izbegavali.


photo credit regate.com


Naš današnji sagovornik je postavio visoke ciljeve na kojima svakodnevno radi i u koje ulaže određena sredstava. Ako kažemo da je među tim ciljevima plasman na Olimpijske igre u Parizu, biće vam jasno da je reč o veoma ambicioznom sportisti s obzirom koliko je to zahtevan zadatak iz perspektive Evropljana. Napredak ka tome ćemo u narednom periodu pratiti i podržavati a ovaj put ćemo imati prilike da čujemo kako izgleda život vrhunskog "laseraša" i jednog od najuspešnijih takmičara sa ovih prostora, Nikole Banjca.


Nikola, kada si počeo da jedriš i šta je uticalo na to da ostaneš u ovom sportu?

Moj prvi kontakt sa jedrenjem je bio 2013 godine, u klasi optimist, u mom matičnom klubu JK Gemax. Jedrenje kao izazovan, zabavan, drugačiji i nepredvidljiv sport je u meni probudio zelju i ljubav da vredno treniram i trudim se kako bih što vise napredovao i duže uživao u čarima ovog sporta.


Kao višestruki šampion klase Laser, kako gledaš na početak svoje karijere? Gde si najčešće grešio odnosno u kom segmentu si najviše napredovao?

Iako sam krenuo da jedrim sa 12 godina, što je po današnjim standardima pomalo kasno, volja i želja da napredujem su mi pomogli da stignem i prestignem svoje vršnjake i dostignem znanje koje su oni imali. Kao i svaki drugi mladi jedriličar, pravio sam neke greške koje su bile očekivane od jednog početnika, mada sam se uvek trudio da na istim i naučim. Tehnika vladanja brodom, gde mnogi jedriličari i dan danas greše mi je bila jedna od segmenata koja mi je najteže padala, ali sam je uspešno i brzo savladao.


Dominantan si u državnom šampionatu a često imaš zapažene uspehe i u inostranstvu. Pored posvećenosti i talenta koji poseduješ, koliko je važna uloga roditelja, trenera, kluba i saveza za tvoj napredak i plasmane koje ostvaruješ i kome bi pripisao najveće zasluge?

Klasa u kojoj trenutno jedrim, ILCA 7, jeste individualni sport, ali pobeda na kraju dana je ipak timska. Bez podrške mojih roditelja, trenera i drugara, ne bih mogao da ostvarim ovakve uspehe kojima se danas ponosim. Na kraju krajeva, ipak su roditelji i moj trener Branislav Erac najviše zaslužni za sve što sam učinio i ostvario, jer da nije bilo njihove psihološke, finansijske podrške i ljubavi koju mi pružaju svaki dan, ništa ne bi išlo ovako glatko. Kao višestruki stipendista omladine i sporta, zahvalan sam pre svega svom treneru, matičnom klubu, a po najviše roditeljima.


photo credit Jacek Kwiatkowski - World Sailing


Tvoj matični klub je JK Gemax a trenutno dosta vremena provodiš u okruženju Jedriličarskog kluba „Mornar“ iz Splita koji je poznat po vrhunskim rezultatima. Reci nam kako izgleda život jednog regatnog jedriličara i šta to podneblje pruža što jedriličarima omogućava vrhunske rezultate?

S obzirom da se sva bitna takmičenja, svetska i evropska održavaju na moru kao regatnom polju, neophodno mi je da treniram u sličnim uslovima. Stoga sam odlučio da većinu svojih treninga sprovodim u JK Mornar u Splitu, kako bih trenirao u istim uslovima u kojima treniraju svi svetski jedriličari. Pored jedrenja kao mog primarnog sporta, važan aspekt uspeha su takodje i fizičke pripreme koje se obavljaju na kopnu. Pogodnosti koje Marjanska šuma pruža, omogućavaju jedriličarima da treniraju na usavršavanju svoje kondicije.


Kakva je atmosfera među takmičarima iz regiona? Da li se družite, razmenjujete iskustva ili ste samo jedni drugima konkurencija na regatnom polju?

Pošto velika većina takmičara iz regiona trenira u Splitu, atmosfera je uvek vesela i pozitivna. Družimo se za vreme regata i a van njih. Takodje, pokušavamo da razmenjujemo različita iskustva i znanja medjusobno, kako bi svi napredovali što vise. Tokom jedriličarskih trka, medjusobno smo jedan drugom konkurencija, ali nam je uvek drago kada neko iz ekipe sa kojom treniram ostvari neki veći uspeh.


Da li bi voleo da se oprobaš u nekoj klasi u kojoj nisi imao prilike do sada da jedriš? Koliko te privlači jedrenje na većim brodovima sa više članova posade i kako gledaš na hydrofoil tehnologiju koja je sve zastupljenija i dostupnija?

Timsko jedrenje i nova jedriličarska iskustva su uvek dobrodošla. Jedrenje na većim brodovima sa višečlanim posadama mi je uvek izgledalo primamljivo i zanimljivo. U bližoj budućnosti ću moći sa timom iz Srbije da se oprobam na RC44 brodu, i naučim neke nove stvari koje mi se nisu pružale u individualnom jedrenju. Hydrofoil jeste nova inovacija, i velika je potražnja za tim vrstama brodova, mada nisam imao neko preterano veliko iskustvo da mogu da dam svoje iskreno mišljenje. Jedan od brodova koji je imao tu tehnologiju, A-class, je ostavio veoma pozitivan utisak na mene, mada bih voleo da isprobam i ostale klase kao sto su IMOCA 40 foil i Nacra 17.


U kojim uslovima za jedrenje se najbolje snalaziš? Šta je to što ti najbolje leži da bi se osećao prednost u odnosu na druge?

Posto velika većina Srpskih regata se održava na srednjem slabom vetru sa promenjivim pravcem, mislim da na inostranim regatama su ti uslovi moja najveća prednost naspram konkurencije. Moja fizička gradja omogućava mi da budem isto tako konkurentan i po jakim vetrovima i talasima. Ako bih trebao da biram, najviše mi lezi jak vetar i nemirno more, jer su to uslovi u kojima se najbolje snalazim i koji mi najviše leže naspram moje fizičke konstitucije.


Verujemo da si se do sada na regatnom polju sustetao sa mnogim velikanima klase Laser. Ko su ti uzori odnosno koga smatraš najvećim u svojoj klasi?

Takmičenja na kojima učestvujem omogućavaju mi da stupim u kontakt sa nekim od najboljih jedriličara sveta, koji se takmiče u klasi u kojoj se ja trenutno takmičim. Imam dosta uzora i ljudi kojima se istinski divim, mada uvek se vraćam jednom idolu sa kojim delim takmičarsko polje, a i klub u kome treniram, a to je Pavlos Kontides. Način na koji on jedri i razmišlja me uvek stimuliše da se trudim još vise i pokušam da dostignem neverovatne uspehe koje je on ostvario.


Šta bi voleo da postigneš i šta je po tvom mišljenju najveći izazov u ovom sportu?

Moj san i cilj ka kome težim su kvalifikacije na Olimpijskim igrama u Parizu. Taj cilj mi je već duzi niz godina na meti, i trudim se da iz dana u dan budem sve bliži njegovom ostvarenju. Jedan od izazova koji mi otežava ovaj put jeste činjenica da ovaj cilj ima na stotine mladih jedrilica, a broj mesta za učešće je iz godine u godinu sve manji. Područje na kome se borim za kvalifikacije, to jest Evropa, se smatra jednim od najtežih kvalifikaciskih regija u svetu.


Koja su tri saveta koja bi dao nekom mladom i perspektivnom "laserašu" koga te čekaju izazovi sa kojima si se ti već susretao?

Svim mladim laserašima poručio bih da pre svega uživaju u ovom sportu i svemu što on pruža. Takodje, dao bih savet da nikada ne odustaju i kada je teško dignute glave se bore do kraja ili kako bi mi jedriličari rekli do cilja.


photo credit Gabor Cserta - ISAF Youth World Championship Sanya 2018



Related Posts

See All