Interview - Milivoj Dukić

Karijera jednog vrhunskog sportiste zavisi od mnogo čega dok je njen tok baš kao i životni put bilo kog pojedinca isprepletan velikim brojem odluka. Ali jedna odluka će se zauvek pamtiti i od suštinskog je značaja. Odabir sporta kojim će se baviti. Ovaj momak je definitivno još kao mali doneo pravu odluku i zadovoljstvo je pratiti njegov razvoj.

Odrastanje na moru ne znači nužno otkivanje i osvajanje tog prostranstva, ali on se još kao dete pronašao u tom sportu i odlučio da bude svoje lađe kapetan. Danas olipmpijac Milivoj Dukić u klasi Laser Standard nastavlja svoju avanturu na brojnim takmičenjima, osvaja talase i nastoji pre svega da uživa u svemu što mu jedrenje donosi. Iako je u toku priprema za Olimpijske igre, koje će se održati u Tokiju tokom letnjeg perioda, izdvojio je vreme da nam opiše svoju ljubav prema jedrenju, iskustvo na takmičenjima, kao i da podeli savete, koji će posebno značiti onima koji su već u ovom sportu ili planiraju uskoro da zajedre.

Kada se javilo tvoje interesovanje za jedrenjem i kada si počeo da se baviš ovim sportom?

Bila je velika borba između vaterpola i jedrenja kada sam imao 7 godina. Većina klinaca se opredjeljuje za vaterpolo, dok sam se ja opredjelio za jedrenje, vjerovatno zbog te slobode da sam jedan u jedrilici i da mogu samostalno donositi svoje odluke.

Šta je presudilo da se opredeliš za klasu Laser u kojoj se danas takmičiš?

To je s obzirom na moje fizičke predispozicije bio prirodan slijed događanja, poslije klase optimist koju sam malo ranije od očekivanog prerastao. Krenuo sam sa klasom Laser 4.7 koja je ujedno i najmanja po kvadraturi jedra među Laserima i prema starosnim kategorijama se prebacivao u klasu u koju nastupam danas, a to je klasa Ilca 7 (promjenjeno ime, prije je bilo Laser standard).

Tokom dosadašnje karijere posle dve zlatne medalje na Balkanskom prvenstvu, osvojio si zlato i na prestižnoj regati Canarian Olympic Sailing Week. Kako gledaš na nagrade i priznanja? U kojoj meri utiču na tvoj razvojni put i napredak?

Nagrade i priznanja koje sam osvojio do sada su lijep produkt velikog rada minulih godina i mogu da istaknem da sam ponosan na tu činjenicu. Zajedno sa jedriličarskim savezom stvorili smo dobre osnove za nastavak razvijanja jedriličarskog sporta u Crnoj Gori, što me istinski raduje jer se stvara odlična osnova za buduće generacije koje žele da krenu stopama naprednog jedrenja.

Kakvo iskustvo nosiš sa Olimpijskih igara? Kakav je osećaj defilovati na otvaranju?

Osjećaj se teško objašnjav i miks je puno proživljenih emocija na putu do igara. To je ostvarenje sna svakog sportiste i mogu biti ponosan na činjenicu da sam i ja uspio da se nadjem među najboljima i ostvarim svoj san.

Možeš li nam u par reči dočarati atmosferu? Kakvi su odnosi među učesnicima?

Odnosi su uglavnom profesionalni, jer svaki sportista koji je stigao do olimpijskih igara ima želju da se takmiči na najvećem nivou. Tako da je većina izrazito fokusirana na postizanje što boljih rezultata, dok naravno globalne sportske zvijezde koje žive u olimpijskom selu su spremne za neku sliku i kratak razgovor.

Koji su za tebe bili najlepši, a koji najteži trenuci olimpijskog ciklusa?

Najljepši je bio osjećaj olakšanja poslije osvajanja olimpijske norme dok je težih bilo ipak malo više, ali sam sve ipak puno više cijenio kad bih ispunio svoje ciljeve. Kao najteži bih naveo svoje prve kvalifikacije za olimpijske igre kad sam imao 18 godina i kad mi je olimpijska norma izmakla u poslednjoj regati. To je bilo dosta teško, ali ti trenuci su me dodatno ojačali za postizanje boljih rezultata.

Da li posle toliko vremena posvećenog jedrenju i iskustvu koje poseduješ, jedrenje smatraš načinom života?

Svakako se na jedan način može shvatiti stilom života, ali se dosta trudim da mi to ne bude jedina stvar kojom se bavim u životu.

Šta je za tebe najveći izvor motivacije i ‘’vetar u leđa’’ u danima kada posustaneš?

Moja porodica je moja najveća motivacija.

Često se susrećemo sa mišljenjem da je jedrenje skup i opasan sport. Šta misliš o tome i koliko jednom početniku treba vremena da se osamostali?

Ne bih se složio da je opasan, ali jeste atraktivan. Finansijski je dosta zahtjevan, pa onda ne čudi činjenica zbog čega su ekonomski jake zemlje u samom vrhu ovog sporta.

World Sailing oranizacija se poslednjih godina zalaže za jednakost među polovima, a posebno u olimpijskim disciplinama. Koje je tvoje mišljenje o tome?

Mislim da je to veoma kvalitetna stvar i smatram da je potrebno da se broj žena u sportu povećava. Svi znamo koliko je sport kvalitetno sredstvo koje utiče na bolje mentalno zdravlje i mnoge druge sfere u životu.

Da li si se oprobao u ulozi trenera i vidiš li sebe u toj ulozi u nekoj bućnosti?

To je lijepa uloga, ali svakako mnogo zahtjevnija od uloge u kojoj se trenutno nalazim. Imao sam par lijepih iskustava kao trener, ali se ljepše osjećam u ovoj ulozi u kojoj se trenutno nalazim. Vidjet ćemo šta će vrijeme pokazati, pa se možda nekada i trajnije upustim u trenerske vode.

Šta bi kao uspešan jedriličar poručio onima koji razmišljaju da se oprobaju u ovom sportu ili su tek krenuli tim vodama?

Prije i poslije svega da se uživa u sportu i da se ne gleda na sport kao nešto previše ozbiljno. To jesavjet koji ja sebi ponavljam svakodnevno.

photo: elenashuphoto

photo: sailcoachmakingyoubetter