Interview - Bojan Milošević

Od Orešca na 1124. kilometru Dunava do ušća Morave na 1103. kilometru Dunava, prostire se Smederevsko podunavlje. Rasut od zapada ka istoku, osunčanih obala bogatih grožđem i gvožđem, ukrašen adama upravo ispred same Smederevske tvrđave, leži jedan je najimpozantnijih predela druge po velečini reke u Evropi.



Zahvaljujući prirodnom potencijalu, ovaj predeo predstavlja jaku nautičku lokaciju pa su Smederevci još od davnih četrdesetih godina bitna karika srpskog jedrenja. Koji je bio razvojni put, kakva je perspektiva i šta su ciljevi jedriličarske zajednice na ovom predivnom području, reći će nam Bojan Milošević, jedan od najangažovanijih članova Brodarskog kluba Metalac.


Poslednjih decenija si bio zapažen na regatama Mikro klase ali kako je zapravo nastalo tvoje interesovanje za jedrenje? Kako si i ko te je naučio da jedriš, koje si klase vozio pre nego što si došao u Mikro klasu?

Interesovanje je nastalo sa nepunih 7 godina. Živeo sam u zgradi nedaleko od kluba i sama šetnja obalom, kao i pogled u jedra na Dunavu su me jako zainteresovali. Otišao sam do kluba i pitao da li mogu da treniram i da se oprobam u ovom sportu. Veoma brzo sam savladao školu jedrenja. Prva moja regata je bila sa 7 godina, Državno prvenstvo u Golupcu. Na startu je bilo 48 optimista a ja sam regatu završio na šestom mestu. Upravo tu se desila prekretnica i pojavila želja za boljim rezultatima. Đorđe Poznić, koji je u to vreme bio trener zadužen za rad sa decom, je to sve primetio, trenirao me i trudio se oko mene. Treninge smo imali tri puta nedeljno, ali sam ja i mimo toga trenirao svaki dan. Od flosa na klubu do Jugova i nazad, što je otprilike nekih tri do četiri kilometra u jednom pravcu. Počeo sam sa Optimistom, a kasnije zbog nedostatka prelaznih klasa prešao sam ravno u 470.


Da li to znači da je za tebe jedrenje sport, rekreacija ili način života?

U početku je bio samo sport, za koju godinu biće rekreacija, ali kad se okrenem unazad, pa i kad pogledam u budućnost, definitivno je način zivota.


Do sada si se često nalazio na podijumima. Šta smatraš najvećim uspehom tokom svoje dosadašnje takmičarske karijere i koliko su ti sami rezultati bitni?

Ima ih više. Verovatno regata na kojoj sam učestvovao sa Phil Robertsonom, momcima iz Volvo Ocean Race-a, nekadašnjeg tima Sony Ericsson i poziv od devetostrukog svetskog prvaka Piotr Tarnackog da budem u njegovom timu na svetskom prvenstvu 2019 u Slovačkoj. Naveo bih i proglašenje za najbolji sportski tim grada Smedereva 2010. godine. Kada si mlađi, rezultati su bitni. Svakako da sam ostavio trag u jedrenju. Danas mi rezultati više nisu toliko važni, značajnije je što sam upoznao mnogo prijatelja, što se bavim najskupljim, najkompleksnijim i najzdravijim sportom na svetu. Kroz sport sam osvestio sebe, kao i druge, da čuvamo našu okolinu - samu prirodu i reku.


Obzirom da u našoj zemlji veliki broj klasa nije zastupljen, da li smatraš da bi bio uspešan u nekoj klasi u kojoj nisi imao prilike da se oprobaš do sada?

Ranije sam imao želju da probam 49-er, sada bih voleo da probam J 70.


Kako je tačno nastao BK Metalac, od kada si član i kroz koje je faze klub sve prolazio?

Brodarski klub Metalac je jedan od najstarijih klubova. Početak razvoja sportskog brodarstva u gradu vezan je za 1946. godinu. Nastao je na bazi preporuke Brodarskog saveza Jugoslavije, kao ogranka Narodne tehnike, sa ciljem da populariše sportove na vodi ali i da osposobljava članove za gradnju sportskih čamaca. Godine 1948. osnovano je i drustvo"Ilija Tašic". Za predsednika je izabran Mirko Djordjević, a među prvim članovima bili su kajakaši i jedriličari kao što su Vera Stokić, Jovan Poznić, Milan Poznić, Šarlo i Milutin Došen, Dušan Petrov, Dušan Gojkov, Miodrag Komlenc, Jovan Bokšan, Jovan Milić i mnogi drugi. To sportsko društvo se 1953. godine priključilo Sportskom društvu Metalac i od tada, pa sve do današnjeg dana, nosi ime Brodarski klub Metalac. Predsednik kluba u to vreme je bio Vladimir Aubreht. U klubu su postojale tri sekcije - kajakaška, brodo-modelarska i jedriličarska sekcija. Danas su ostale samo dve, kajakaška sekcija (rekreativna) i jedriličarska sekcija (takmičarska).


Jedan si od ljudi koji se dosta angažuje u vezi jedriličarske zajednice kako na klupskom tako i saveznom nivou. Često je za to potrebno dosta entuzijazma. Koliko ti je to nekada naporno i šta te u vezi toga ispunjava da nastaviš time da se baviš?

Tako je, imali smo veliku rekonstrukciju zgrade kluba, nabavku osnovnih sredstava kao što su gumeni čamac sa motorom, prikolice, jedrilice i slično. Kada se nešto voli nije teško, ali svakako ume da bude i naporno. Često ne zavisi sve od nas i postoji još faktora koji utiču i usporavaju razvoj kluba, a jedan od njih su svakako finansije. Imao sam ideju da napravimo jedno veliko takmičenje u Srbiji. Članovi kluba su me podržali u tome i hteli da me predlože za sekretara Mikro klase Srbije pre nekoliko godina. Želeo sam da svojim poznanstvima i prijateljstvima sa ljudima van naše zemlje napravim Svetsko prvenstvo Mikro klase u našem jedriličarskom centru u Golupcu. Iz drugih razloga nisam izabran i to će morati da sačeka neko bolje vreme.


Kakva je danas situacija u sportskom jedrenju Smedereva? Koliko je jedrenje napredovalo, kako se kotira na državnom nivou i u kom segmentu ima najviše prostora za napredak?

Situacija je u mnogome bolja od pre desetak godina. Uz pomoć nas entuzijasta, članova kluba koji volimo ovaj sport, svi i dalje ulažemo velike napore u poboljšanje uslova da mladi jedriličari mogu da savladaju osnove jedrenja i da se takmiče. Takmičari koji su već emancipovani dobijaju bolje uslove, mislim na novije jedrilice. Trudimo se da sačuvamo stalan broj članova i da održavamo kontinuitet u regatama, klupsku slavu, da se družimo i uživamo na vodi. Jedrenje je dosta napredovalo u konstruktivnom smislu. Možemo videti novi sistem foil-a, samim tim jedrilica se nalazi izvan vode i postiže veće brzine. Malo ljudi zna da je ovo Olimpijski sport i mislim da bi država morala da uloži više sredstava, jer će joj se svakako mnogostruko vratiti. Popularizacija sporta, više minuta kako na državnim tako i na lokalnim televizijama. Uvek ima prostora za napredak klubova i takmičara, kao i za organizaciju regata. Bio bih nezadovoljan kada bih rekao da smo stigli i da nema dalje. Granice se pomeraju i uvek ima mesta za napredak.


Šta je sve potrebno da bi neko počeo da se bavi jedrenjem i koliko mu treba da se osamostali kao jedriličar?

Prvo bi trebalo da voli prirodu, životinje i ljude, kao i da se druži sa njima. Za početak neka prođe kroz školu jedrenja, koju mnogi klubovi organizuju i naravno da bude uporan. Osamostaljenje zavisi od dosta faktora, počevši od samog pojedinca, trenera koji radi sa njima i broja izlazaka na vodu. Tako da je kod svakog deteta to individualno.


U kom uzrastu je najpoželjnije da neko počne sa jedrenjem? Da li smatraš da za jedrenje postoji starosna granica? Do kada nameravaš da se baviš ovim sportom i da li imaš ciljeve koje do sada nisi postigao?

Mislim da je najpoželjnije početi sa nekih 7 godina, Ja sam svog sina prvi put ubacio u čamac sa nepune 3 godine. Mislim da ne postoji starosna granica, jer se u jedrilicama uglavnom sedi. Verujem da ću se baviti jedrenjem dokle god budem mogao da hodam, jer ću tada moći i da podignem jedro. Ciljeva uvek ima. Voleo bih da moj sin nauči da jedri ako to želi i da se takmiči.


Možemo reći da je jedrenje sport koji se često prenosi sa kolena na koleno. A ti si roditelj. Da li smatraš da deca jedriličara imaju neku vrstu prednosti na početku?

Naravno da se prenosi sa kolena na koleno jer to radimo nesvesno. Deca su uvek uz roditelja, a mi provodimo mnogo vremena na jedrilici i vodi. Hteli to ili ne, utičemo na njih. Verujem da u tom slučaju deca jedriličara imaju prednost, kao i genetske predispozicije.


U poslednje vreme te nema toliko na vodi ali sa razlogom. Znamo da pripremaš svoj novi mikrotoner i da si posvećen svakom detalju. Reci nam da li su to “slatke muke”? Da li će jedrilica biti namenjena isključivo regatnom jedrenju ili i rekreaciji i kada ćemo imati prilike da je vidimo na startnoj liniji?

Jesu slatke muke, ali pored mikrotonera pripremam i optimista za Vladimira, mog sina. Naš sport je jako skup, a ja se nosim onom mišlju da kad jednom radim, uradim to kako treba. Oba broda su namenjena za regatno jedrenje i opremljeni su sa trenutno najboljom opremom, kanopima, jarbolima i jedrima u svetu. Mikrotoner će se koristiti i za rekreaciju, tačnije porodicu. Već ove godine, odnosno za najkasnije mesec dana, će brod biti na startnoj liniji.


Život na čitavoj planeti se veoma promenio u poslednjih godinu dana. Mnoge stvari su danas znatno komplikovanije ili neizvodljive zbog pandemije koja nas je zadesila. Kako se sve to odrazilo na jedrenje u tvojoj zajednici?

Generalno smo imali problem prošle godine. Sezona je počela kasno, ali smo uspeli, u jednoj klasi, da zabeležimo uspeh na državnom prvenstvu.


Olimpijsko jedrenje je uvođenjem novih klasa, offshore jedrenja i kiteboarding-a izazvalo polemike među jeriličarima. Koje je tvoje mišljenje? Da li je to pravi smer u kome terba da ide ova stara olimpijska disciplina?

Nemam problem sa time da se uvedu nove klase, ali se zalažem da se isto tako ne diraju neke stare. Bio sam razočaran kada su hteli da se izbaci Finn sa sledeće Olimpijade, no to se neće desiti srećom. Kao što sam napisao, jedrenje je postalo brže i interesantnije za gledanje tako da će svakako doći do izmena. Ali bih voleo da ne diraju 470 i Finn.


Sigurno si svedok zagađenja kao i svi mi koji boravimo na vodi. Kakav stav imaš u vezi toga? Na šta treba obratiti pažnju i kako pojedinac može uticati na to da se stvari promene?

Mi u startu decu učimo o očuvanju prirode, kako treba da se ponašaju i na vodi i na kopnu. Zato mi je još draže što smo nakon nekoliko godina ponovo pokrenuli naše tradicionalne regate. Reč je o regati Dan Dunava, međunarodnom prazniku, koji slave sve zemlje i gradovi kroz koje protiče Dunav. Slogan regate glasi : "Sačuvajmo reku". Ove godine će se održati 29. juna za sve klase. Vidimo se!

Naravno sve kreće od pojedinca, jednostavno svest ljudi mora da se menja jer mi nemamo drugu, rezervnu planetu. Ja to propagiram svaki dan.


Iskusan si jedriličar i stari vuk sa Dunava. O nautici i jedrenju znaš mnogo. Koji su najbitniji saveti koje bi dao nekome ko tek ulazi u ovaj svet?

Poručio bih da se ne plaši vode i vetra, ali da ima poštovanje. Kada o tome razmišljam, često mi je u glavi pesma "My friend the Wind". Rekao bih da će se sigurno baviti najzdravijim sportom na svetu, da će upoznati puno dobrih i različitih ljudi. Kada prvi put bude zajedrio, uvek će se vraćati jedrenju. Kada kupuje odelo, neka kupi najbolje, jer može duže ostati suv po nevremenu, pod time pre svega mislim na more. Zato se i kaže "Odelo čuva brod". Zatim ako kupuje jedrilicu neka to bude sa što boljom opremom zbog same sigurnosti na brodu. Jednom jedriličar, uvek jedriličar.






152 views

Related Posts

See All